|
         |
 |
Srbija je zemlja značajnih prirodnih bogatstava. Nas prirodnjake posebno zanima voda i šuma. Neću ovde puno pisati o izvorima pitke vode ali treba da se zna da smo svrstani među 50 zemalja za najvećim rezervama pitke vode u svetu. Uživamo li u tom bogatstvu? Devedeset posto poznatih izvorišta pitke vode u Srbiji drže stranci (zakup na 99 godina), a što su lako dobili za nekakav sitniš. Bistre potoke i rečice ne možemo više da vidimo, već samo da čujemo, pošto su u cevi, pa makar posetili i neki od nacionalnih parkova, gde po zakonu ništa ne sme da se dira. Sećam se kada smo prikupljali gljive na Kopaoniku za izložbu, odmah nas je presretala rendžerska služba i pitala za zdravlje. Srećom uvek smo imali uredne dozvole Ministarstva. |
Kneginja gotovo uvek bira hrast, cer joj je omiljen.
|
|
Veće (i manje) vodotokove, Srbija koristi kao kolektore sirove kanalizacije. Pošto Novi Sad i Beograd istresaju sav svoj neprečišćeni, tečni otpad i hemikalije u Dunav, bilo bi zanimljivo izračunati kolikim udelom kanalizacija obogaćuje naše reke, naročito tamo negde u avgustu i septembru, kada su protoci najmanji. Kragujevac je jedan od retkih gradova u Srbiji, koji ima sistem za prečišćavanje kanalizacionih voda. To je valjda zato, što je Lepenica mala reka, pa se leti svodi uglavnom na kanalizaciju. Možda je gradske oce bilo sramota. Nikad nisam saznao koji deo se prečišćava, pošto znam za više mesta gde se kanalizacija, ipak sirova, izliva u kragujevačke potoke. Hoćemo li da pomenemo gradove koji i svoj čvrsti otpad šalju u reke? Jeste da je to malo teže izvodljivo ali kad se hoće sve se može.
|
Boletus pseudoregius, redak, plemenit, najčešće uz hrast.
|
|
Dobro sad, nismo se baš proslavili sa pitkom vodom ali tu su naše šume. Uostalom, kako je Šumadija dobila ime. Šta kažu zvanični podaci? Pokrivenost šumama u Srbiji je oko 29%, a te šume čine bukva 40,5%, hrast 27,2%, smreka 5,2%, bor 4,5%, ... Pokrivenost šumama je daleko ispod evropskog proseka od 46%, a sve bivše republike SFRJ imaju znatno veću pokrivenost šumama od Srbije (Slovenija 50%, BiH 42%, Crna Gora 40%, Makedonija 38%, Hrvatska 34%). Srbija poseduje 0,3 hektara šume po stanovniku, a Hrvatska na primer, 1,25 hektara. Procenat izdanačkih šuma u Srbiji (šume panjevače) je 64,7%, za razliku od Hrvatske (12,8%) ili Slovenije (13,3%). Bez obzira što hrasta u Srbiji imamo na 27,2% šumske teritorije, u sklopu kvalitetnih visokih sastojina, taj procenat je gotovo zanemarljiv.
|
Hericium clathroides, veoma redak na hrastu. Poseban doživljaj u šumi.
|
|
Dakle, zaključak je prema udelu izdanačkih šuma, da smo naše kvalitetne šume uglavnom posekli, a da u ono malo što je dobro ostalo, praktično nema hrasta. Hrast, drvo koje okuplja najplemenitije vrste gljiva, hrast tvrdo, kvalitetno drvo, hrast drvo za zapis, hrast dugovečno drvo. Kako kaže tumačenje naše istorije i tradicije, hrast je sveto drvo u Srba. To vam je ono, krava sveta životinja u Indiji, pa kad ona prelazi ulicu, svi moraju da stanu. Slično je i kod nas, čim se mlado hrastovo drvo pojavi sa bujnom zimskom krošnjom od sasušenog prošlogodišnjeg lišća, svi moraju da ga poseku, uglavnom za badnjak.
|
Boletus junquilleus, redak, najčešće uz hrast.
|
|
Tradicija paljenja hrasta za Božić (ili za druge svetkovine) nije samo naša. Još su to Kelti radili, a posle Rusi i Bugari. Niko od njih to više ne radi. Mi smo tvrdi u tradiciji i dok ne posečemo i poslednju mladicu za badnjak, hrast neće izgubiti status svetog srpskog drveta.
|
Italijani je smatraju najukusnijom zekom, Russula vesca. Česta uz hrast.
|
|
Šta ono beše kaže tradicija? Porani domaćin na Badnji dan, ode u svoj zabran, odabere badnjak i poseče ga, uz sve počasti koje svetom drvetu pripadaju (izgleda da je i ambrozija sveta biljka u nas, pošto ima isti tretman). Danas ta tradicija izgleda malo drugačije. Jedna manja grupa Srba 5-6 dana pred Badnji dan, u velikim količinama naseče male, velike i one najveće mladice hrasta (to je za političare), sve namenjeno za prodaju badnjaka, odnosno svetog srpskog drveta, na tržnicama. Nekoliko dana pre i na sam Badnji dan, gradski trgovi se pretvore u pravu šumu isečenih hrastovih mladica. Kako se naseče uvek mnogo više nego što se proda, većina mladog svetog drveta završi u kontejnerima. Pretpostavljam da prodavci biraju svete kontejnere da polože višak svetog srpskog drveta.
|
Zlatna zeka, Russula aurea, voli hrast kao domaćina.
|
|
Druga grupa Srba drži do tradicije i ispod časti im je da kupuju badnjak na tržnici, već kako nas to mediji huškaju, uprti sekire i porani na Badnji dan u gradske parkove (to su gradski vernici, a u gradu šume nema), u Kragujevcu je to Spomen park Šumarice, da bi u šumi koja nije njihovo privatno vlasništvo posekli preostale mladice hrasta. Kažem preostale, jer je mladih, neiskasapljenih hrastova u Šumaricama ostalo tek nešto malo. Iz tog patrljka za 4-5 godina, opet će biti materijala za badnjak, doduše ne više tako lepog, ko kad mladica izraste iz žira.
|
Crni vrganj, voli toplo i voli hrast.
|
|
Preostali deo Srba kupi ili ne kupi badnjak i pošto nema u gradu previše uslova da ga spali, okači ga po raznoraznim mestima u gradu, zadene za parkovska i ulična stabla, kakav procep u betonu ili sveto srpsko drvo, jednostavno baci na koju slobodnu površinu. U toku Badnjeg dana građani imaju prilike na televiziji da gledaju unošenje čitave šume svetog srpskog drveta u crkvene, stranačke, društvene ili privatne prostorije. Nepisano pravilo je da veće posečeno sveto drvo, označava većeg (obrazovanijeg) i prosvećenijeg vernika.
|
Boletus fragrans, redak i uz hrast. Sa jasnom namerom ne navodim nove nazive vrsta. Kako su iscepkali rod Boletus, možemo očekivati da DNK mikolozi u rodu Cortinarius pronađu na stotine novih rodova.
|
|
Dakle, da propustimo kroz olovku ovaj naš srpski, badnjački proračun. Dva miliona Srba, domaćina, (valjda toliko ima domaćinstava) ode u šumu da poseče dva miliona mladih hrastova. Pošto jednom prosečno svetom i lepom hrastu treba 5 do 10 godina da izraste u, za seču primamljiv, krošnjast oblik, tih godina, dva miliona domaćina treba da potraži druge mladice hrasta i da ih poseče, sravni sa zemljom, razume se, uz dužno poštovanje. Kako je narod naguran u gradove, a u i oko grada ima malo hrastove šume, tako su dostupne površine doslovno izmrcvarene stalnom sečom.
|
I kad je hrast mrtav privlači plemenite gljive, Ganoderma lucidum (sa centralnom drškom).
|
Na početku dvadesetog veka, evropski novinari su pisali da Srbi u svojoj tradiciji neguju običaj da ubijaju svoje vođe (kneževe i kraljeve). Kako smo mi razumna bića, odustali smo od te tradicije ili bar pokušavamo. Da li može taj razum da nam pomogne da odustanemo od satiranja svetog srpskog drveta. Ogrevno drvo je u Evropi praktično napušteno kao način grejanja objekata, kod nas ono zagreva 50% istih. Jadne naše šume, a pogotovu one svete. |
|
|
